Kofein štiti pankreas od karcinoma, a ljudima koji vole al*ohol – čuva jetru, ističe dr Vojislav Perišić.
Koliko kafa dnevno ne može da nam škodi i šta se dešava u organizmu kada kafu popijemo poslije obroka…
Kofein i njegova korisna, ali i neželjena svojstva, često su predmet istraživanja, ali i polemika. Koliko kafa dnevno je optimalno uneti u organizam? Koji je balans između koristi i štete, da li će nam velika količina kafe “uništiti” želudac, da li ćemo spavati ako je popijemo kasno, jer pobuđuje mozak, da li je mlijeko u kafi štetno ili, naprotiv, preporučljivo? Da li kafa može da izazove visok pritisak ili nas štiti od kardiovaskularnih i nekih drugih bolesti? Evo šta kažu svjetski, a šta naši stručnjaci sa velikim iskustvom.
Kofein štiti od kardiovaskularnih bolesti i reguliše nivo LDL holesterola, kaže nova studija
Najnovija studija, objavljena u Nature Communications, donosi dokaze da kofein smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Mehanizam kojim se to postiže još nije otkriven, a u studiji su praćeni cirkulišući nivoi LDL („lošeg“) holesterola u jetri. Rezultati su pokazali da kofein pojačava ekspresiju određenih enzima, koji regulišu mehanizme holesterola i značajno utiču na procese, koji štite od kardiovaskularnih bolesti. Poznato je da su povišeni nivoi cirkulišućeg holesterola lipoproteina niske gustine LDL usko povezani sa razvojem kardiovaskularnih bolesti. Mnogi pacijenti ne uspevaju, čak i uz savete lekara, da postignu svoj cilj i smanje LDL holesterol zbog intolerancije, drugih bolesti, nefunkcionalne kombinacije lijekova ili njihovih visokih cijena.
Nisu dokazani negativni efekti kofeina na pojavu brojnih bolesti
Kofein je stimulativni alkaloid centralnog nervnog sistema, koji se nalazi u raznim biljkama, najspecifičniji je u kafi i čaju. Većina objavljenih istraživanja kaže da prosečna odrasla osoba, koja unosi od uobičajenih do većih količina kafe, konzumira čak od 400 i 600 miligrama kofeina dnevno. Referentna tijela, kao što su Health Canada i U.S. Food and Drug Administration, zaključuju da takve doze nisu negativno povezane sa toksičnošću, kardiovaskularnim efektima, statusom kostiju, neravnotežom kalcijuma, promenama u ponašanju, učestalošću raka ili efektima na plodnost muškaraca.
Italijanski gastroenterolozi, kažu njihove kolege koje su imale priliku da ih ugoste i kod nas na kongresima i simpozijumima, imaju kafe-automate i u kabinetima, i u svojim domovima. Piju od 6 do 8 kafa dnevno. I većini, kako bi se narodski reklo, „ništa ne fali“.
Kofein štiti od karcinoma pankreasa i rektuma, kao i od Alchajmerove bolesti
– Prosečnoj odrasloj osobi bez problema možemo da preporučimo da popije od 4 do 6 šolja kafe dnevno. Minimalna količina, koja ne pravi probleme u ovom kontekstu, je 200 miligrama kofeina. Naravno, ne treba svaki čovjek nekritično u sebe da „ulije“ tu količinu. Svaka osoba poznaje svoje tijelo, znači, ako kod konzumiranja kafe nema kardiovaskularnih problema, lupanja srca, hipertenzije, kofein je najjači antioksidans koji ovim putem može da se unese, i on štiti od svih ovih bolesti. Osobe koje vole da konzumiraju alkohol, kofein štiti od karcinoma jetre. Etanol je prooksidans, a kofein ima antioksidantno dejstvo i to tako jako izraženo, da bi se mogao smatrati čudom. Istraživanja kažu da ljubitelji kafe imaju i manji procenat oboljevanja od karcinoma rektuma. Pored toga, kofein utiče pozitivno na kognitivne sposobnosti pa će tako strasni ispijači kafe retko, ili nikada dobiti Alchajmerovu bolest. Najnovija istraživanja kažu da kofein štiti i pankreas od karcinoma, a velike „kafopije“ rjeđe oboljevaju od ove bolesti, koja je u ekspanziji. Utiče na regulaciju insulina, i samim tim prevenira dijabetes – za eKlinika portal objasnio je profesor dr Vojislav Perišić, gastroenterolog.
U čemu najčešće grešimo, u količini kafe koju ispijamo ili biramo pogrešno vrijeme za ovaj napitak?
Vjerovatno ste na broj kafa – od 4 do 6 šolja dnevno, možda sumnjičavo zaklimali glavom. Ako ste možda pomislili da biste, ako popijete toliko kafa, doslovno „umrli“ – niste jedini. Zato smo profesora Perišića pitali u čemu je „tajna“.
– Kada popijete jednu ili dve kafe, a vaš mozak je brz, oštar, „sija“ i dobro ste raspoloženi, znači da je dobar efekat kofeina na vaše tjelesne funkcije. Ljudi najčešće griješe u tome što unose kafu odmah posle obroka. Tako poslije doručka popiju jednu ili dve, isto posle ručka i užine, ili svakog obroka. Na takav način anuliraju se korisna dejstva kofeina jer se on meša sa hlorovodoničnom kiselinom prilikom varenja, i može da izazove probleme. Ako se napravi dobar balans u tom smislu, „povući ćemo“ sve ono dobro iz kafe i kofeina, a nećemo iritirati želudac.
Pravilan izbor kafe – arabika ili robusta – veoma je važan
Profesor Perišić ističe da je za optimalnu količinu kafe i što maksimalnije dejstvo kofeina na organizam, pored dobrog plana konzumacije, značajna i vrsta, odnosno izbor kafe.
– Naše kafeterije su odlično snabdevene, stoje „rame uz rame“ sa svetskim po kvalitetu kafe. Veliki je izbor i „arabika“ i „robusta“ kafa, a u tome i jeste suština. Arabika je vrsta kafe čiji se plod bere rukom, sadrži manje kofeina i veću aromu. Robusta je sve kontra, više kofeina, a manje arome. Idealna mešavina jačine i arome bi bila 70 odsto arabike i 30 robusta kafe. Kapućino, recimo, nije moj izbor jer on u osnovi sadrži mnogo više robuste, a manje arabike. To znači da kod njega „caruje“ aroma u odnosu na koristi koje možemo da dobijemo od kofeina. Najbolja vrsta arabika kafe je „Jamaica Blue Mountain Coffee“, a dobra je i kolumbijska. Mudrim kombinovanjem vrsta kafe svako može da napravi sebi maksimalan dobitak između arome u kojoj čovek najviše uživa, i dobrih efekata kofeina na organizam – navodi dr Vojislav Perišić.
Kategorija „zavisnika“ nesumnjivo postoji
Profesor Perišič kaže da nije nikakva tajna da on pije 8 kafa dnevno. Priznaje i da bi mogao da se svrsta u kategoriju zavisnika, budući da ta kategorija ljudi nesumnjivo postoji. Ali, kako napominje, organizam mu, kao i svakom čoveku, jasno govori šta da radi i kako da se ponaša. Šta je za njega dobro, a šta nije.
– Kada osjetim „alarm“, odnosno da mi pada mentalna sposobnost, zna se, ide kafa. Ljudima se dešava da, kada naprave pauzu od više sati i ne unesu količinu kafe na koju su navikli, padne koncentracija, mozak se uspori. To je i moj slučaj, i nešto što sa jednog gledišta možemo nazvati zavisnošću, ali sa druge, tu su velike koristi za zdravlje. I to svaki čovek jednostavno na svom primeru može da oseti – mišljenja je poznati gastroenterolog dr Perišić.
Mleko i šećer – da ili ne, a zašto je cikorija u beloj kafi dobra za decu
Koliko ljudi, toliko i mišljenja. Pročitaćemo često da je mleko, u stvari, „zlo“, kao i šećer. Da li ih, i koliko dodavati kafi, pitali smo našeg sagovornika, a on i u ovom slučaju ima specifično mišljenje.
– Stvar je izbora, a i šećer i mlijeko su zapravo modifikatori ukusa kafe. Šećer ne stavljam u kafu, ni u jednom obliku, i nisam pristalica ni prirodnih, ni vještačkih zaslađivača. Mlijeko obavezno, dobar „prst“, i to samo punomasno. Kao predlog za poboljšanje arome sugerišem cikoriju. Iz svog velikog iskustva u radu sa decom, njih svakako treba polako navikavati na ukus kafe i to tako što ćete im spremati belu kafu od cikorije. Ona ne sadrži kofein, a nevjerovatno je korisna biljka. Ima obilje antioksidanata, antiinflamatorno djeluje i štiti od infekcija. Bijelu kafu od cikorije treba deci davati ujutru i uveče – preporučuje profesor dr Vojislav Perišić, specijalista pedijatrijske gastroenterohepatologije i digestivne endoskopije.
